Topic: Solar-zagi (Read 54996 times) previous topic - next topic

Problem je što imam za sada samo dva panelića-napon možda 1,2V,pa mi treba teret od samo 0,24 ohma za 5A.Možda su dovoljne samo spojne žice...

Ako ti zatreba, moji napuknuti će biti uskoro zalijepljeni na pluto (elastično-savitljivo !) i ako su ti potrebni za mjerenja i testiranja rado ću ti ih ustupiti !

@Dr.Tom: odlični materijali, skinuo i sada proučavam !

Ja neću testirati ove vafere tako sofisticirano i temeljito kao Dare, zato sam na moju skalameriju dodao shunt 7 miliohma na ampermetru i čekam sunce. Ako može par dana na suncu davati barem 4-4,5 A to je to. Ovako i na oblačnom usmjeren u sunce daje preko 1A !
Damir

@Diogen: Hvala na ponudi ali naručio sam još 28 komada i vjerojatno stižu već do petka.Možda i sunca konačno bude da možemo testirati .
@Dr.Tom: Ovi radovi su vrlo poučni i obuhvaćaju sve probleme aviona na solarni pogon.Naročito mi se dopada koncepcija-model LEI-KAWAMURA.Već se vidim kako slijedeće zime režem najveći profil ikad za središnji   dio  .Naravno moja krila ne bi bila konstruktivna već iz dvije ploče stiropora(potpuno iskorištene),moja verzija bi bila malo manja ali bi stalo 30 panelića.Stali bi čak svi paneli samo na središnji dio-trup.

Evo prvih rezultata mjerenja dva FN panela spojena u seriju u ovisnosti o nagibu.Prvo mjernje je obavljeno od 17-17h30min a drugo od 17h30-18.Otpor tereta je bio vrlo mali-samo spojni vodovi i shunt ampermetra(možda 0,15 ohm).


NAGIB           1.MJERENJE            2.MJERENJE
 0°                    4,3A                        4,2A
 5°                    4,6A                        4,4A
10°                   4,8A                        4,7A
15°                   5,0A                        4,8A
20°                   5,1A                        5,0A
25°                   5,3A                        5,4A
30°                   5,4A                        5,6A
35°                   5,5A                        5,7A
40°                   5,6A                        5,7A
45°                   5,7A                        5,8A


Na donjim slikama vide se struje i naponi kad sam povećao otpor tereta.

Nagib u odnosu na sta?
Edit;procita san ponovo

Poslano sa mog LG-H815 koristeći Tapatalk

Evo i ja sam mjerio praktički u isto vrijeme dana:
- pri okomitom nagibu na sunce - skoro 6 A;
- ploču postavio vodoravno, niti 2 A.
..sve je kratkospojsnik shunt 7 mohma , sa vodovima piribližno 0,1 ohm

Razlika je veća nego li kod Dareta zato jer je moja podloga savijena i nekako imitira profil krila.

Biti će zanimljivo!

Damir

Što veće krilo, lakše ljepiti ćelije po njemu (manja zakrivljenost profila)

pokriveni i eleroni i rep!
a i lik je unutra pa ispada da ima soka i viška,
još bu na kraju bilo da je radi specki ćelija teže napraviti mali RC model na solarno nego neki full-size....

https://www.youtube.com/watch?v=cbDv38aI_l8

Jučer sam snimio U-I karakteristiku FN panelića u horizontalnom položaju oko 17h.Najveća snaga u to doba dana pod navedenim uvjetima je oko 3,7W(na koljenu grafa).Ako bi bilo 15 puta više panelića tj. planiranih 30 kom. onda bi snaga bila 55,5W.Pri tom bi napon bio 0,94Vx15=14,1V pa bi se batka(koja je u paraleli panelu) punila punom snagom tek kad napon na njoj padne ispod 14,1V.Kod većeg napona baterije, struja(i snaga) punjenja bi bile niže npr. kod 15,75V struja bi bila oko 3A tj. snaga 15,75x3=47,25W.Za stacionarne panele stavljaju MPPT uređaj koji prati tj. u svakom trenutku "zna" točku maximalne snage i puni batku uvijek maximalnom snagom.

i to su dva panela za 3.7W, ne jedan.
vidiš koliko je to u real lifeu(ne okomito položeni, temp ćelije >25°C, insolacija manja radi gubitaka u atmosferi...)
dosta manje nego u lab. uvjetima na 25°C, pri okomitih i to čak 1000W/m2 rasvjete, kako ih testiraju, 


dobro da sam si naručio veći broj nego što sam prvo mislio iskoristiti 
pa bum umjesto 230W imao ipak nekih 130W realno

 samo treba naći krilo toliko velikooo 

testiram prvo 9 ćelija na kutiji koja mi bila pri ruci taman dimenzija, od DJI Fantoma
to sada ima već doma skoro svaki drugi modelar 


 

Za stacionarne panele stavljaju MPPT uređaj koji prati tj. u svakom trenutku "zna" točku maximalne snage i puni batku uvijek maximalnom snagom.

U tome i vidim problem: MPPT regulator ima najčešće 3 vanjska spoja: baterija, solarni panel i trošilo.
Kako je naše trošilo zapravo ESC koji bi za veći model trebao biti =>40A ispada da će nam MPPT biti težak koliko pola solarnih ćelija. M;PPT su rađeni za stacionarno i težina nije tada nije problem.

Ideja Dr.Toma je da baterija stalno pogoni model, a solarni panel dodaje el. energiju u bateriju prema trenutačnim mogućnostima dovodi nas do jeftinijeg, jednostavnijeg rješenja sa jednom diodom uz uvjet da ni u kojem režimu osunčanosti i potrošnje napon dopunjavanja baterije ne smije preći 4,2 V po članku.
To je malo teško postići, jer kada je baterija puna, solarni panel je neopterećen i napon će rasti.

Mislim da je na kraju isplativo rješenje sa step-up konverterom ,kome se programski zada izlazni napon ne veći od 4,2 V po ćeliji, a baterija napaja model (i dobiva dopunu sa solara).
Isto je predložio Dr.Tom i ima smisla jer su gubici minimalni, težina nije prevelika, a telemetrijska kontrola napona baterije je dovoljna za procjenu stanja. Tada radimo i sa nešto manjim brojem ćelija-manji problem montaže i prostora.
Damir

MPPT - najbolja opcija svakako, ali dobri su skupi i teški, a avio-lagani su joooš puno skuplji 

ova druga što si gore napisao nije neki problem, jer u letu će motor i ostala elektronika trošiti i ukoliko
se na OSDu pokaže napon koji je blizu 4.2, to bolje, dodamo malo gasa i dignemo model višlje, kada padne ispod 4.2 onda opet oduzmemo za cruise flight...

btw, ne moramo energiju spremati samo kemijski u batku, možemo i u potencijalnu putem visine (ovaj full scale isto po danu ide visoko a po noći glajda dole,
tako treba manje batki onboard te ima bolje letne performanse, a i što je višlje, više ima insolacije...)


i sada se evo malo zamislio, zašto mi ganjamo 30-50 ćelija, ako su velike i imamo problem ih staviti na krila... em zbog profila em zbog površine.
ako ganjamo npr 3S ili 4S napon (a da smanjimo elektroniku koja bi se brinula o tome)

razrežimo ćelije na manje, tako se od jedne npr može dobiti 3x veći napon.
jasno pada i amperaža proporcionalno, ali mi ganjamo napon a s amperima što bude bude.

tako narezane, bilo u 2 ili 3 dijela lakše prate krivinu profila! 
jasno moraju se rezati po pravilu ovisno o vodovima ispod silikona,


 
što mislite?
ćelije su tako izdržljivije jer su manjih dimenzija,
lakše će podnositi fizičke stresove koje im namjeravamo priuštiti na modelima. 

razrežimo ćelije na manje, tako se od jedne npr može dobiti 3x veći napon.
jasno pada i amperaža proporcionalno, ali mi ganjamo napon a s amperima što bude bude.

tako narezane, bilo u 2 ili 3 dijela lakše prate krivinu profila! 
jasno moraju se rezati po pravilu ovisno o vodovima ispod silikona,

I ja sam pomislio na to, ali ti si bio hrabriji...  !

Ako se reže uzduž vodova, to je ipak vafer, gubimo struju, ali ostaje isti napon (poluvodića). Po meni - fita !
Damir

naravno, za isti napon ideš uzduž voda,
a  kao bonos ti tako ostanu veliki solder pads koje trebaš za serijske spojeve..
za istu struju bi išao popreko, uz pad napona na pola(ali bi imao problem poloviti stotinu sitnih vodova opet u jedan pad za spoj)

dakle imaš 1/2 struje i isti napon na svakom dijelu.
no pošto sada imaš dva dijela, na kraju priče imaš 1/2 struje i 2x veći napon!
watti ostaju isti, nema magije naravno.

(ima minornih gubitaka jer si prerezao jedan vod i prelomio ćeliju, pa je iskoristiva površina koji % manja, ali to je zanemarivo u ovom slučaju, nisi  rezao na 50 dijelova )

Tome,jesi li probao malo spigati panele,i dali bi se mogli paneli vakumom ukeljiti na krilo

za istu struju bi išao popreko, uz pad napona na pola(ali bi imao problem poloviti stotinu sitnih vodova opet u jedan pad za spoj)

Ako bi išao popreko i uspio pospojiti sve one sitne vodove, napon bi bio opet - isti ( napon polarizacije poluvodiča).
Naravno za pola površine -. struja upola manja = 50% snage.

Upravo zbog istraživanja te raspodjele napona u području PN spoja Schokley 1947. godine otkiva - tranzistor !

Dakle napon je uvijek isti, ali je struja proporcionalna površini vafera (na suncu, naravno)

Većeras režem, sutra mjerim.

@ MIRT: odgovor je -da! Ja sam zalijepio vafer na zakrivljeni komad špera da odglumi zakrivljenost profila.
Damir

2 Mirt, jedino krilo koje imam u kući je EDF Vampir, a on guta 840W i ne bi mu dve terase solara pomogle hahahaha
Nisam pigao na taj profil da mi ne puknu bezveze.

To kada stigne jedralka budem silio.
Pa ako i pukne imam duplo veci napon   

Na rucku me sreo postar pa mi dao pretvarace za solare sto sam narucio.
Nisam mislio da cu rezati solarne ćelije, pa jesam.
Ali nisam mislio da cu morati rezati te blizance, a morat cu.

Nisu odvojeni ni zarezani nimalo, ideš!
Dremel u ruke pa polako....