Evo i ja sam se poceo jucer malo zabavljat.Naime rijec je o cirussu 15 koi je bio do prije dvije godine u aero klubu Borovo.nije nikada letio dok nije dosao u mene.na prvom letu sam imao neke poteskoce sam bi se zavio u zaokret i tako kruzio po 10ak krukogva sa svim sto ga kontriram.Tada sam potrazio pomoc od naseg đoker zovi PZD i on je odmah donjeo rjesenje -krilo nema nikakvo vitoperenje a ja se uopste nisam osvrtao na to.Također je bila predviđena bez elerona na 3m raspon krila.ja sam ugradio elerone doduse prvi put malo plitke sad sam to malo povecao.sevoi su vec u krilima samo jos neznam sta cu od pogona ali mi treba nesto tesko radi CG-a da ne dodajem olovo.Cirus sada izgleda ovako bio je kresiran jer nisam na drugom letu uspjeo dobiti pravac kako je neprestano odlazila u zaokret pa sam uspjeo sletjeti na jedno stablo tj opizditi u njega.i nakod sdbla je pao s jedno 5 m visine ali je samo trup dobio po pici.....
Vidim da si dodao terminezone... nadam se da će to sada letjeti onako kako ta ptica inaće leti... letio sam ga davno , tamo negdje 79. ili 80 . još u vojnoj školi i jednostavno nije htjela dolje... pozdrav i uspješno poleti!!!!
Također se nadam i ja da se biti vrlo ugodna za let.javim rezultate cim je vinem u visune.pozdrav
Vidim da si dodao terminezone... nadam se da će to sada letjeti onako kako ta ptica inaće leti... letio sam ga davno , tamo negdje 79. ili 80 . još u vojnoj školi i jednostavno nije htjela dolje... pozdrav i uspješno poleti!!!!
TERMINEZONE ?
sto je to,
eleroni,zakrilca ali taj mi izraz nepoznat,molim kratko objasnjenje
pozdrav
Terminezoni su aerodinamički završeci krila koji poništavaju veći uzgon na vanjskom krilu u zaokretu aviona ili jedrilice....postižu bolji učinak od geometrijskog vitoperenja krila ....nadam se da sam dovoljno jasan...pozdrav IV
Terminezoni su aerodinamički završeci krila koji poništavaju veći uzgon na vanjskom krilu u zaokretu aviona ili jedrilice....postižu bolji učinak od geometrijskog vitoperenja krila ....nadam se da sam dovoljno jasan...pozdrav IV
dovoljno i po vojnicki, razumijem gospodine !
ali to bi po mome trebalo da se zovu VIGNET i oni sluze da smanje turbulenciju na krajevima krila dok geometrijsko ili aerodinamicko vitoperenje krila povecava SAMO stabilnost modela i to poprecnu pa je sa modelima koji to imaju teze uci u KOVIT a i ako udje nije to taj kakav bi trebao biti a i veoma se brzo vadi van,vec nakon jednoga okreta,
Kad smo već otvorili ovu temu evo dakle kratkog objašnjenja zašto terminezoni, vigneti ili vitoperenje? Kod ulaza u zaokret avina dolazi do smanjenja brzine unutarnjeg i povećanja brzine na kraju vanjskog krila a tima i sile uzgona u korist vanjskog krila ... posljedica ovoga je "svaljivanje aviona u spiralu ili kovit preko unutarnjeg krila što je naročito opasno na malim visinama...Dakle da bi se ovo izbjeglo postoji nekoliko načina : svakako najbolji način je aerodinamičko vitoperenje krila koje je komplicirano zbog prelaza iz jednog profila u korijenu krila u drugi profil na kraju krila ; zatim postoji geometrijsko vitoperenje koje je uobičajeno kod modelarskih konstrukcija a izvodi se podizanjem izlazne ivice na kraju krila i na kraju terminezoni koji imaju dvojaku ulogu, smanjuju silu uzgona na kraju krila u odnosu na korijen krila i smanjuju induktivni otpor... kombinacijom aerdinamičkog vitoperenja i terminezona postižu se najbolji rezultati i gotovo na svim modernim zrakoplovima vidjet ćete razne izvedbe navedenog...
evo nekoliko primjera Terminezona na pravim zrakoplovima:
Kad smo već otvorili ovu temu evo dakle kratkog objašnjenja zašto terminezoni, vigneti ili vitoperenje? Kod ulaza u zaokret avina dolazi do smanjenja brzine unutarnjeg i povećanja brzine na kraju vanjskog krila a tima i sile uzgona u korist vanjskog krila ... posljedica ovoga je "svaljivanje aviona u spiralu ili kovit preko unutarnjeg krila što je naročito opasno na malim visinama...Dakle da bi se ovo izbjeglo postoji nekoliko načina : svakako najbolji način je aerodinamičko vitoperenje krila koje je komplicirano zbog prelaza iz jednog profila u korijenu krila u drugi profil na kraju krila ; zatim postoji geometrijsko vitoperenje koje je uobičajeno kod modelarskih konstrukcija a izvodi se podizanjem izlazne ivice na kraju krila i na kraju terminezoni koji imaju dvojaku ulogu, smanjuju silu uzgona na kraju krila u odnosu na korijen krila i smanjuju induktivni otpor... kombinacijom aerdinamičkog vitoperenja i terminezona postižu se najbolji rezultati i gotovo na svim modernim zrakoplovima vidjet ćete razne izvedbe navedenog...
Ja ti Zlaja veoma dobro znam sto to jeste i cemu sluzi ali za ovaj izraz "terminezone" prvi puta cujem,
odatle moje pitanje,
a znam i da sluze SAMO da smanje indukovani otpor koji se stvara na krajevima krila,
geometrijsko ili aerodinamicko vitoperenje je samo da se poboljsa poprecna stabilnost, sa indukovanim otporom nije u vezi
Ivane indukovani otpor kako ti kažeš ne stvara se na krajevima krila neko dUž cijelih krila a posljedica njega su "vihori "odnosno spiralno kretanje zraka na krajevima krila ...Stoga se i rade aerodinamički završeci krila koji su usput rečeno u negativnom kutu od napadnog kuta krila i služe i za ono što sam već opisao da ne ponavljam... ne sumnjam u tvoje poznavanje aerodinamike al je moje ipak, da se malo našalim, malo svježije..Pozdrav majstore!!!!
Svako uglavnom zna sta je indukovani otpor. U toku leta na donjojstrani krila vlada natpritisak, a na gornjoj strani potpritisak. Naosnovu razlike ovih pritisaka se i stvara uzgon, tj. letelica seodrzava u vazduhu. Problem su krajevi krila. Vazduh se iz zonenatpritiska, znaci sa donjake, preliva tamo gde vlada potpritisak,dakle kao gornjoj strani krila. Ovo proizvodi vrtloge na krajevimakrila i dodaje na ukupan otpor letelice.
Vitkije krilo ima manji indukovani otpor. "Idealno" krilo bi imalobeskonacnu vitkost, ali posto u realnosti krilo mora da se negdezavrsava, to se obicno ide na postepeno suzavanje krila od korena premakrajevima. Primenju se i druge metode da se smanji indukovani otpor,npr. krajevi krila se malo izvitopere tako da imaju manji napadni ugaood korena, ili se na krajeve postave vertikalna krilca - tzv. vingleti.
Elem, modelar koji je napisao pomenuti clanak izneo je nekoliko, kakose meni cini, vrlo zdravih ideja. Prvo, po njemu, krilo treba da imablagu obrnutu, tj. napred usmerenu strelu.Na jednom dijagramu je pokazao da kod prostog ravnog krila vazduh nadonjaci, zbog natpritiska, tezi da se prosiri ka krajevima, dok vazduhna gornjaci, gde vlada potpritisak, tezi da krene ka sredini. I etovrtloznog strujanja. Efekat je utoliko jaci ukoliko postoji V-oblik,koji kod RC jedrilica naravno uvek postoji. Vazduh naprosto tezi da sekrece linijom manjeg otpora, tj. nizeg pritiska.
Ali ako bi se krilo izvrnulo u negativnu strelu, onda bi se opisanostrujanje anuliralo, u manjoj ili vecoj meri, zavisno od brzine kojomse krilo trenutno krece.
Negativna strela - ovo je vec isprobavano kod velikih aviona. I Rusi iAmerikanci su imali prototipe mlaznih lovaca sa obrnutom strelom, odkojih se ocekivalo da budu pokretljiviji od onih sa krilima zabacenimunazad. Naime, kod ostrih zaokreta imamo velike napadne uglove, a samimtim i povecan indukovani otpor. Cilj je imati krilo koje moze da"izdrzi" veci napadni ugao a da ne stolira. I izgleda da je obrnutastrela pokazala svoje prednosti. No, iskrsli su drugi problemi, vezaniza opterecenost, materijal i cvrstinu takvog krila, tako da se ostalona prototipovima.
Druga ideja za vecu aerodinamicku efikasnost krila uzima u obzirnegativan uticaj trupa. Presek trupa moze da se smanji, kao sto se iradi, ali ne u beskonacnost, jer uvek u trupu treba nositi nekikoristan teret. Ostar prelaz izmedju trupa i krila nije dobar.A to je upravo kako se uglavnom grade RC jedrilice - kutijasti trupovii krilo preko. Velike jedrilice, koje nose coveka, imaju koren krilablize sredini i blage, slivene prelaze.
Dakle, ako trup stvara neki negativan uticaj na krilo, i ako na krajevima imamo vrtlozenje, onda krilo treba tako oblikovati da glavninu uzgona stvara negde oko sredine(izmedju korena i vrha). Drugim recima, ima logike da se krilo oblikujetako da u korenu (gde se spaja s trupom) bude relativno usko, onda dase siri do sredine, a od sredine do kraja opet suzava. Tu, na sredini,vazduh struji neometan. Ako se srednji deo krila prosiri, automatski iRejnoldsov broj tu postaje povoljniji, i eto jos jednog dobitka.
Kad se sve gore izlozeno sabere, dolazi se do krila prilicno neobicnogizgleda - sa obrnutom strelom, prosireno pri sredini a suzeno u korenui pri krajevima, i sa blagim, lucnim V-oblikom umesto ostrog preloma.
Naravno, jasno je sta bi svako rekao na ovom mestu, a to je da bi takvokrilo bilo mnogo komplikovanije za izradu od normalnog a da bipotencijalne aerodinamicke prednosti mozda ispale zanemarljive.
Zanemarljivo ili ne, to bi moglo da se utvrdi tek kroz ozbiljnijuanalizu i gradnju veceg broja modela. Autor clanka navodi da je licnosagradio par RC jedrilica radi ispitivanja, i da je dobio ohrabrujucerezultate (nekoliko pobeda na lokalnim takmicenjima). Navodi i da jeprodornost kroz vetar primetno bolja, usled manjeg indukovanog otpora.
Da ne bude zabune ovo je odlomak iz rasprave o rečenom otporu na jednom modelarskom forumu......prenio PZD
cirrus spreman za let.kad obavim prvi let sve ce biti objavljeno.Da je danas bio gotov i da sam isao letit mislim da se nebi skidao stima.vrijeme je danas bilo idealno.cak sam se dvoumio da stavim easya u auto i da item odjedrit koi sat ali ipak je gradnja cirussa prevladala.pozdrav
Svako uglavnom zna sta je indukovani otpor. U toku leta na donjojstrani krila vlada natpritisak, a na gornjoj strani potpritisak. Naosnovu razlike ovih pritisaka se i stvara uzgon, tj. letelica seodrzava u vazduhu. Problem su krajevi krila. Vazduh se iz zonenatpritiska, znaci sa donjake, preliva tamo gde vlada potpritisak,dakle kao gornjoj strani krila. Ovo proizvodi vrtloge na krajevimakrila i dodaje na ukupan otpor letelice.
Aerodynamics and Theory of Flight, Langley Flying School. Includes Forces of Flight, Generation of Aircraft Lift, Bernoulli's Theorem, Ram Air, Angle of Attack, Parasitic Drag, Induced Drag, Aileron Drag, Stalls, Factors that affect Stalls, Turns, Flaps, Spins, Lift-drag Ratio, Wing Design, Aircraft Stability, Forces on aircraft during takeoff, Best Rate and Best Angle Climb. (http://www.langleyflyingschool.com/Pages/Aerodynamics%20and%20Theory%20of%20Flight.html) ...induced drag - Google pretraživanje (http://images.google.com/images?hl=hr&tbs=isch:1&q=induced+drag&sa=N&start=0&ndsp=21)
userguide (http://www2.arnes.si/%7Elzs1/aerodynamic/userguide.htm)...
AeroModelling (http://www.myaeromodelling.com/wp/)...
malo teorije pa koga zanima nek si da truda pa pročita..
škuno pogledaj tek ove završetke krila!!!
Inducirani otpor vrhova krila je zapravo mnogo veći problem nego li se misli, naročito ako ti treba jedrilica sa najboljim 'glide factor' jer je u modelarskoj praksi gotovo nemoguće optimizirati krajeve krila-vinglece.
Jedino mjerenje u zračnom tunelu daje odgovor za neko krilo koliko neki vinglets smanjuje ili povečava otpor.
Sve drugo je odokativno i aproksimacija, crna magija i uvjerenje. Trenutačno , studenti zagrebačkog FSB-a izradili su jedan zračni tunel prema uputama sa , mislim nekog .edu site-a preko Bare, sa mikrosenzorima kojima se mogu mjeriti uzgon i otpor. Naravno, ovo je za znanstvene svrhe i ne znam koliko bi trebalo 'vremena i novaca' da ubacimo i mjerimo neko modelarsko krilo. Na slici: poljoprivrednjak je proletio kroz zavjesu od crvenog dima i vidi se vrtloženje iza krajeva krila=inducirani otpor.
Damir
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Airplane_vortex_edit.jpg/737px-Airplane_vortex_edit.jpg)
Damire slažem se sa tobom da je ovo još uvijek nedovoljno istražena i savladana tema...Ustvari teško da će ikad sa klasičnim konstrukcijama krila naći dovoljno dobar način da se skroz anulira inducirani otpor....o tome postoji toliko literature da nekad prosto izluđuje one koji je proučavaju... uglavnom ono što ja radim na svojim modelima daje dovoljno dobre rezultate bar što se stabilnosti modela tiće u zaokreta , i imam namjeru i dalje to usavršavati jer nešto što je dobro netreba izbjegavati nego se potruditi da se to još i poboljša ....
Po uzoru na ove izvodim kod mojih modela nešto slično:
Mislim da bu ovo budučnost( i opet treba učiti od prirode):
http://jestec.taylors.edu.my/Issue%201%20Vol%201%20June%2006/p89-98.pdf (http://jestec.taylors.edu.my/Issue%201%20Vol%201%20June%2006/p89-98.pdf)
Imaš pravo prijatelju možda jer sve je više toga u aerodinamici "skinuto " upravo sa krila ptica...
Evo kolege sto se tice induktivnog otpora stvar rjesena.coruus slusa savrseno ali opet mali problem i mala steta.prepolovio sam jedno krilo.Nakon drugog leta ostao sam bez kontrole cirrusa ali srecim steta nije velika samo jedno krilo dobilo po nosu.Naime događa se sljedece.cirus je pao ja sam dosao do njega niti jedna komanda ne radi,iskljucio sam bateriu i ponovno ukljucio svi servoi rade ali samo 2 do 3 sekunde dali se ikome nesto slicno ikada desilo nisam jos gledao jeli stvar u regleru ili prijemniku ali sumnjam na regler mada je novi.Jasno mi je i da nove tojote ostaju bez kocnica ali sta je sad ovom sranju.ova godina je protiv mene :D
Pretpostavljam da je u pitanju premali napon baterije za prijemnik. Trebalo bi napuniti bateriju i probati nakon toga. Skoro sto posto sam siguran da će sve raditi kako treba.
ali napajanje je preko reglera on sam pretvara na 4,8v
teško je to nači kaj je, probaj zamijeniti regler iili koliko daje struje van ( 4.8V ??A) tj, da se bec u njemu ne grije ( veči srevači ili previše njih), kod kineza jeftinijih oče bit da bar 1/20 nije dobar, vidi jel ima veze kad pomičeš, treseš stanicu, ili konektor sa Esc na prijemnik nema dobar spoj...
Do signala sigurno nije i stanica i prijemnik rade bezprijekorno.stavio sam prijemnik u glidera i sve radi izgleda da je regler.ali mi nije jasno kad sam ispitivao na stolu na punom gasu regler je bio mlak.a doslo mu da prdne i prdnio je.
Inače.. po pitanju sila, zračnih tunela moja najdraža stranica je nasa.gov
link na index.: http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/short.html (http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/short.html)
Pošto sam prije izrađivao rakete from the scratch, tamo su bile dvije važne točke, CG i CP, nikako mi nije bilo jasno kako nema Center of pressure na avionima, no.. ipak ima:
http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/cp.html (http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/cp.html)
Dosta dobra stvar je što skoro pri svakom dnu stranice o pojedinoj temi, postoji applet koji simulira zračni tunel:
http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/shape.html (http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/shape.html)
Pa eto.. možda nekome i pomogne ;)
Vrlo efektna i korisna literatura ...I usput imam jedan prijedlog da Wesp ako je raspoložen pokuša objediniti svu stavljenu literaturu u jednu temu da oni koji su zainteresirani za čitati i skupljati znanje imaju sve na jednom mjestu... hvala i SRETAN USKRS SVIMA