I maiden. Nažalost, opet bez kamere. Samo foto. No kaj je tu je...
Testno podešavanje i isprobavanje te odlazak na pistu. Huh
Veliki je to model. No na muci se poznaju junaci. Još jednom skupljanje hrabrosti i isprobavanje jel sve namješteno..gas..i...
U sekundi je sav strah nestao. Jer ga je zamijenila borba s modelom. Trebalo je natrimati horizontalac jer je model jasno ponirao no kada je to rješeno model je pokazao svoju pravu čud. A kako su mi rekli, za Warbirdove je to normalno. Živčan je. Trzav. Pomalo nemiran. Ili je to moj adrenalin jer sam prvi put u životu uvukao retrakte na svojem modelu. Ko će više znati...i tako iz minute u minutu sve bolji osjećaj. I polako sam ulovio tu ratnu pticu i postajali smo dobri frendovi. I tako nekoliko krugova, isprobavanje letnih karakteristika pa je došlo ono čega sam se ponajviše bojao. Sletanje. Ajme, a retrakti..pa da, ajmo još jedan krug
Pa malo sa strane..pa ide prebrzo..pa ovo pa ono..i sletim ga. Bez problema. Te drhtave ruke..neprocjenjivo.
Uglavnom, 6 minuta za prvi let. I živ je. U komadu. Druga baterija, sve po propisima, poletim, letim, sve 5. I ajde da sletim, odbijem se od zemljanog lošeg puta, skočim u travu i PAF...zapikne se ko koplje. Dođem, pogledam a kad ono otpali retrakti. Kuku lele rekoh...no pogledah bolje kad ono sve ok jer u sreći je nesreća da su retrakti ispali sa kučištem moje se jednostavno odljepilo od krila. Najbolje od svega je kaj se krilo nije nimalo oštetilo.
Dan 2
Sve posloženo, sljepljen, batke pune. I odličan dan za letenje. Malo tehnikalija. Serijski motor 1000KV, batka 3s 3300mah. Prop 12x6 drevenjak. Autonomija nekakvih cca 8-9 minuta leta. Jedna baterija isprobana samo sa uzleti sleti varijantom i opet cca 8 minuta. Kombiniranog leta dobijem cca 7-8 minuta, baterija mlaka, motor mlak, ESC zamjetno topli. Rekli bi s 3s/3300 autonomija nekakvih cca 8 minuta jer nisam baterije gurao do samog ruba snage. Zadovoljan. Baterije prazne, model skoro pa čitav, ja s osjećajem malog djeteta.
Ovo skoro je da se prilikom zadnjeg sletanja prevrnuo preko nosa i pao na rep što je rezultiralo odvajanjem vertikalca od repa. Pokazalo se kao super stvar jer sutra kada sam sve sredio i stavio one male listiće na vertikalac puno bolje je radio i reagirao na repu. Dobro sam prošao ovaj puta. Huh
*Flapsovi
Prije sam pisao da su mi iskustva sa jedrilicom phoenix2000 ostala u gorkom sjećanju jer sam dva puta padao zbog njih. Gdje je bila greška neznam, no strah je ostao i kod ovog modela. I trebao sam tri baterije dok sam uopće i upalio flapsove. A kad ono, smijeh. Hurricane se umalo ukopa u mjestu, i nastavi letjeti mirno, ravno, ne dobivajući ili gubeći na visini. Nevjerojatno. I tako, nakon malo letenja na visini s flapsovima odlučih i sletjeti s njima. Millina. Iako se sav pogubim, spusti trap daj flapsove, sve j eprošlo kak spada i lijepo se da sletiti.
Svaka pohvala na ovom rješenju flapsova koji svoj posao odrađuju vrhunski. Zaustave ovaj pomalo nemiran i nadasve brz i težak model u mjestu, daju mu toliko potrebnu pitomost pri slijetanju tako da to postane zabava. Naravno, u rukama iskusnijeg modelara ovaj model bi se još krotkije ponašao. Odlična ocjena.
Dan 3
Sve isto kao i prije...no pametnjaković, kaj bi nosio model pa ću ga lijepo dorulati do početka piste...kaj ću, fora mi, nisam nikad..i metar, dva i puf, poskoči, ja ne stignem smanjit gas i shebem prop. Lijepo se rascvao jedan kraj. Nema frke, imam još drvenjak u rezervi...imam li? Pa ima. A jesam li izbušio rupu za spiner? Naravno da nisam. I stavim serijski PVC. I krenem u novu avanturu. Jedan let odrađen, sletim. Nekako mi sve sumnjivo. Bez snage. Tromo. Ne znam...promjena baterije, gas, a kad model kao i onaj 747 u afganistanu..propne se nosom, zastenje u zraku i prelomi na lijevu stranu..dim vatra sirene nered
Šala of kors, no stradao mi je retrakt...ovaj puta se nije odljepilo kučište več je puknuo retrakt. Odlomio se metalni držač u kučištu mehanizma. Divno...
Kako god, jel to zbog nedostatka snage, ili mojeg neznanja, Hurricane će čekati jesen da ponovo isprobam kaj sve može. A moji dojmovi su sljedeći:
Za:
-fenomenalno zapakiran i izrađen model
-odlične upute
-briga o sitnim detaljima (pilot, poklopci za retrakte, sitni ukrasni dodaci)
-vrlo malo posla oko dovršavanja modela
-flapsovi
-okrenti zadnji kotač
-serijski SVI digitalni servači-cant belive
Protiv:
-boja koja se lako izliže oko kabine zbog micanja kenopija
-nemiran tijekom leta po horizontali (vrlo vrlo osjetljiv na palici ali inače vrlo miran u hor. letu)
-općenito pomalo čudnog ponašanja tijekom leta (ili je to kaj nisam navikao na scale warbird-a)
-slaba snaga s stock propom
Uglavnom, zanimljiv model. Lijep, velik, došao je sastavljen a ono malo posla kaj se trebalo odraditi je taman toliko da isprepipaš model sa svih strana, vidiš kaj treba dodati i sve lijepo prokontroliraš i spojiš. Divota. A čak i dobro leti. Iako kažem da mi se ćini nervozan, leti pitomo i da se s njime zezati po nebu. Štoviše, potpuno sam istu stvar radio kao i s Wacom. Letio sam na metar od zemlje. Polako, uživajući i izgledu ovog modela. Jednostavno fenomenalno izgleda. Kao pravi, i to kažem bez zezancije. Ovako s pilotom unutra, kada preleti nisko preko livade izgleda kao da je pravi lovac preletio polje.
Kaj da kažem. Lijepo sam se zabavio s novim modelima. Waco je sasvim drugi svijet od Hurricane-a, no ova ratna ptica je zadovoljstvo za sebe. Ovako s retraktima, drvenim brundavim propom i svojim čudnjikavim ponašanjem daje novu dimenziju meni kao modelaru amateru. Da, baš sam se dobro zabavio, i slažuči modele kao i letjevši ih...
**Nagradni zadatak-sleti ovako Hurricanea i osvoji hladno pivo
**
[attach=1]
[attach=2]
Hangar: Avanti V2 80mmEDF, Viper 90mmEDF, Stream Glider V2 EDF, Marlin 64mmEDF, UltraStick 35ccm, Carbon Cub Saito4T, EDGE 540 33ccm, Husky SE, Pichler ARROW, MPX Extra 330 SC, EFX Racer, Waco, Hurricane, FunCub, ZOHD Dart XL, Timber Evo, Fokker DR1, Futaba 7C/14SG & Spektrum NX8. Buggy 30.5ccm.