Evo sazetka izvadjenog iz clanaka Jutarnjeg
http://www.jutarnji.hr/-zao-mi-je-ljudi-kojima-sam-pokvario-dan-kad-im-je-moj-mig-tresnuo-ispred-kuce----/1211497/Iznad Tounja u 14.35 na 4500 metara, taman smo preskakali jedan oblak, kad mi se upalila signalizacija opasnih režima na T10 tabli, koja pokazuje što ne valja, pa vidim pad pritiska u hidrosustavu. Tada sam znao da nešto neće biti kako treba i rekao vođi da idemo što prije na ispod 2000 metara i brzinu smanjujemo na 500 km/h.
Čim sam ugledao pistu, krenuo sam smanjiti kut, išao sam na Čiče da izbjegnem Veliku Goricu i naselje, što bih inače trebao obletjeti. Tada još uvijek ne razmišljam da neću sletjeti. Pokušavam izvući trap i s tim malim pritiskom dobivam signalizaciju da su vani desna i prednja, tražim od kolege da mi potvrdi lijevu, pa od tornja isto. Nisu vidjeli desnu. Aktiviram busterni, pomoćni pritisak i uspijevam spustiti desni. Potvrđuje mi kolega da je vani. Ja kažem OK. Mislim ići odmah na slijetanje, na 600 metara sam.
U istom času pali mi se signalizator opasnih režima, alarmira mi se busterni sistem, ali treba mi samo 15 sekundi da sletim, samo da ga ispravim i dolje sam. Ali čujem strašnu eksploziju u motoru, upalilo mi se sve što je moglo u kabini, obrtaju su pali na nulu, avion je krenuo prema dolje. Znao sam da je to to, da padam.
A ostala mi je samo sekunda do iskakanja. Palicu sam povukao na sebe i udesno koliko sam mogao. Vidio sam da sam prešao cestu. To znači da sam prešao tih 500 metara i ostavio kuće u Lomnici iza sebe i da sam mogao iskočiti. Samo to mi je bilo bitno. Iskočio sam. Digao glavu, vidio da se padobran napuhnuo, i za 2,5 sekundi već bio na tlu. Avion je pao 50 metara od mene.