Odg: cirrus 15
Reply #10 –
Svako uglavnom zna sta je indukovani otpor. U toku leta na donjojstrani krila vlada natpritisak, a na gornjoj strani potpritisak. Naosnovu razlike ovih pritisaka se i stvara uzgon, tj. letelica seodrzava u vazduhu. Problem su krajevi krila. Vazduh se iz zonenatpritiska, znaci sa donjake, preliva tamo gde vlada potpritisak,dakle kao gornjoj strani krila. Ovo proizvodi vrtloge na krajevimakrila i dodaje na ukupan otpor letelice.
Vitkije krilo ima manji indukovani otpor. "Idealno" krilo bi imalobeskonacnu vitkost, ali posto u realnosti krilo mora da se negdezavrsava, to se obicno ide na postepeno suzavanje krila od korena premakrajevima. Primenju se i druge metode da se smanji indukovani otpor,npr. krajevi krila se malo izvitopere tako da imaju manji napadni ugaood korena, ili se na krajeve postave vertikalna krilca - tzv. vingleti.
Elem, modelar koji je napisao pomenuti clanak izneo je nekoliko, kakose meni cini, vrlo zdravih ideja. Prvo, po njemu, krilo treba da imablagu obrnutu, tj. napred usmerenu strelu.Na jednom dijagramu je pokazao da kod prostog ravnog krila vazduh nadonjaci, zbog natpritiska, tezi da se prosiri ka krajevima, dok vazduhna gornjaci, gde vlada potpritisak, tezi da krene ka sredini. I etovrtloznog strujanja. Efekat je utoliko jaci ukoliko postoji V-oblik,koji kod RC jedrilica naravno uvek postoji. Vazduh naprosto tezi da sekrece linijom manjeg otpora, tj. nizeg pritiska.
Ali ako bi se krilo izvrnulo u negativnu strelu, onda bi se opisanostrujanje anuliralo, u manjoj ili vecoj meri, zavisno od brzine kojomse krilo trenutno krece.
Negativna strela - ovo je vec isprobavano kod velikih aviona. I Rusi iAmerikanci su imali prototipe mlaznih lovaca sa obrnutom strelom, odkojih se ocekivalo da budu pokretljiviji od onih sa krilima zabacenimunazad. Naime, kod ostrih zaokreta imamo velike napadne uglove, a samimtim i povecan indukovani otpor. Cilj je imati krilo koje moze da"izdrzi" veci napadni ugao a da ne stolira. I izgleda da je obrnutastrela pokazala svoje prednosti. No, iskrsli su drugi problemi, vezaniza opterecenost, materijal i cvrstinu takvog krila, tako da se ostalona prototipovima.
Druga ideja za vecu aerodinamicku efikasnost krila uzima u obzirnegativan uticaj trupa. Presek trupa moze da se smanji, kao sto se iradi, ali ne u beskonacnost, jer uvek u trupu treba nositi nekikoristan teret. Ostar prelaz izmedju trupa i krila nije dobar.A to je upravo kako se uglavnom grade RC jedrilice - kutijasti trupovii krilo preko. Velike jedrilice, koje nose coveka, imaju koren krilablize sredini i blage, slivene prelaze.
Dakle, ako trup stvara neki negativan uticaj na krilo, i ako na krajevima imamo vrtlozenje, onda krilo treba tako oblikovati da glavninu uzgona stvara negde oko sredine(izmedju korena i vrha). Drugim recima, ima logike da se krilo oblikujetako da u korenu (gde se spaja s trupom) bude relativno usko, onda dase siri do sredine, a od sredine do kraja opet suzava. Tu, na sredini,vazduh struji neometan. Ako se srednji deo krila prosiri, automatski iRejnoldsov broj tu postaje povoljniji, i eto jos jednog dobitka.
Kad se sve gore izlozeno sabere, dolazi se do krila prilicno neobicnogizgleda - sa obrnutom strelom, prosireno pri sredini a suzeno u korenui pri krajevima, i sa blagim, lucnim V-oblikom umesto ostrog preloma.
Naravno, jasno je sta bi svako rekao na ovom mestu, a to je da bi takvokrilo bilo mnogo komplikovanije za izradu od normalnog a da bipotencijalne aerodinamicke prednosti mozda ispale zanemarljive.
Zanemarljivo ili ne, to bi moglo da se utvrdi tek kroz ozbiljnijuanalizu i gradnju veceg broja modela. Autor clanka navodi da je licnosagradio par RC jedrilica radi ispitivanja, i da je dobio ohrabrujucerezultate (nekoliko pobeda na lokalnim takmicenjima). Navodi i da jeprodornost kroz vetar primetno bolja, usled manjeg indukovanog otpora.
Da ne bude zabune ovo je odlomak iz rasprave o rečenom otporu na jednom modelarskom forumu......prenio PZD
vedro nebo i miran zrak želi vam vukovar