Topic: Ni na malo, ni na veliko (Read 8926 times) previous topic - next topic

Molim uputite na trgovinu gdje bi bilo isplativo kupiti 20-ak m karbonskog ili stakloplastičnog punog profila (carbon fiber rod) promjera 2mm, ili cijevi 2x1, ako se takva uopće igdje proizvodi.
Na ebayu ili aliexpressu se prodaje na malo, i sukladno tome skupo po metru, a na alibabi pak nisam našao da netko prodaje količinu ispod 100m, pa iako je cijena po metru OK - opet, zbog količine, ispadne puno.

Hvala unaprijed

Trebalo bi malo pricekati, USD ce vjerojatno pasti

Dete je uvek predmet roditeljske brige, bilo da se radi o novoroenetu, ili osobi srednjih godina koja ve strepi finansijski od svadbe svoje dece. To nije sporno.

Meutim, razlike ipak postoje. Kada su im deca mala, i roditelji su, to je prirodno, mlai i zdraviji i njihovo ongaovanje oko dece, iako sloeno i odgovorno, na neki nain lake pada. Ja se seam da sam uivao u mojim malianima i njihovim nestalucima i bezbrojnim pitanjima kojima su me gnjavili. Bolesti, vakcine, trka kod doktora na svaku promenu njihove temperature, ili i najblae zaepljenje nosa i bezbroj drugih muka nisu me mimoile. Pa vrtii, aci prvaci, prilagoavanja razredu, uiteljicama itd, itd.

Ali, kada se nekako priblie srednjoj koli, sve to postaje drugaije. Iako je briga sada tehniki puno laka, ona dobija na taini, jer se ulazi u kljuni period deijeg ivota. Izbor zanimanja, kao prva stepenica. Izuzetno odgovorna odluka. Kandidate za srednje kole bar su moji sinovi bili takvi, a i ja nisam bio bolji boli ona stvar, jer, ruku na srce, jo su balavi. Zatim, problemi u srednjoj. Korupcija. Plaeni asovi kod profesora koji im i predaju te predmete. Ponosno izjavljujem da mi deca nisu pohodila ni jedan sat kod istih, a moj mlai sin, sada je drugi gimnazije, jedini je ak u razredu i jedan od retkih u generaciji koji ne ide na plaene asove. Nekako, paralelno poinju i devojke, izlasci, pivo, cigare, alkoholi raznih vrsta. Retko zaspim pre nego to ujem klju u bravi. Povremeno ih ohrabrujem, kada vidim da su u dilemama, ali sve vreme pokuavam da pospeim bjihovu samostalnost i sposobnost samostalnog odluivanja. Uskaem samo u kritinim situacijama, ko amerika konjica...

Zatim fakultet. Prilika da se dodatno osamostale i akumuliraju potrebnu energiju za prvi samostalan skok, odlazak od kue. Ispiti. Uspesi, ali i padovi. Sumnja u sebe, opet tata povremeno, ali sve ree i ree uskae kao katalizator vrstine karaktera...

A tek me ekaju njihove ozbiljne ljubavi, devojke, enidbe, nadam se i unuii...

Sve u svemu, pu mi ih je kofer, ali ta u kada su moji. I konano sam shvatio, a vi mislite ta god hoete:

Malo dete mali problemi, veliko dete veliki problemi I nikako drugaije...