Odg: Vic do vica
Reply #1993 –
RODITELJSKI SASTANAK
Evo kako je, prije četrdesetak godina, na roditeljskom
sastanku, izgledao Štefov razgovor sa razrednikom
njegovg sina Jožeka:
-Jel ovaj moj, jel miran na satu?
-Je.
-Jel se tuče kaj s ostalom decom?
-Ne tuče se.
-Jel laže?
-Ne laže.
-Kaj ima običaj ukrasti drugoj deci olovku, gumicu, gablec ...?
-Nema.
-Znači, dobar je.
-Je, dobar je, ali...
-Kaj ali?
-Iz matematike ima jedinicu, iz fizike i povijesti ima jedan, iz zemljopisa jedan,
iz kemije i biologije jedva dva ...
-Pa bogati, kaj to o jednicama i dvojkame meni govoriš?
-Pa tvoje je dijete ...
-Ono čemu ja vučim svoje dete - da treba biti miran na satovima, da ne valja lagati,
krasti i biti z drugom decom - moje dete, ak sam dobro shvatil, zna.
Ono čemu ga ti i ostali vučitelji učite - ne zna. Znači da je do vas, a ne do mene!