iskreno, nisam niti pogledal video do kraja. ajde, recimo da budučnost leži u kompjuterima, CAD, CAM i inim programima pa čak i u 3D printerima, ali postavlja se pitanje gdje je granica samogradnje, jer u krajnjem slučaju, ako imam 3D printer, treba mi znanja i vremena da napravim pripremu za "otisak" jednog modela, isto kak mi treba znanja i vremena za rezanje, ljepljenje, oblačenje, kitanje, šmirglanje, slaganje i spajanje elektronike, itd, itd.
moja izgradnja je počela sasvim jednostavno, klizačima od šperploče i stiropora (i olova u nosu, naravno
) koje sam u 5. razredu štancal ko od šale jer sam si napravil dobre šablone, kasnije sam nastavil s klizačima kod kojih sam rebra skidal s nacrta, prenosil na balzu, rezal, lijepil i oblačil s japan-papirom (7. razred). u 8. razredu sam "napravil" svoj prvi avion iz kita, FW 190A koji je na probnom letu bil strešćeni (nisam ja letel). onda sam malo odustal od modelarstva jer sam krenul u srednju školu, a i oprema nije bila baš tolko dostupna i jeftina ko danas pa si nisam neke stvari mogel priuštiti.
trenutno radim model Corsaira, zaje**n do boli, na kojega sam potrošil neznam kolko love i neznam kolko vremena. da ne pričam o tome da sam neke stvari po 4 put rezal van i preslagaval jer nisam bil zadovoljan. zašto? zato jer volim raditi sa svojim rukama, jer volim davati stvarima neki oblik i volim tu i tam nabacati sve na hrpu i diviti se sam sebi kak sam sve uspjel napraviti. istina, možda bubne na prvom letu i razleti se u milijun komadića, a možda i poleti kak spada i možda bude sve u redu. moram pozitivno razmišljati jer čemu inače moje modelarstvo? sjednem za simulator i deri. pa ako se razbije, stisnem space i nikom ništa.
pita kolega Diogen kome treba samogradnja... meni, maloj picajzli koja pati na realizam i koja pati na skale. jer 100 Kineza nebre napraviti model onakav kakav ja hoću, niti mu mogu dati finiš kakav ja hoću. za potrebe svoje gradnje sam se silom prilika naučil raditi s raznim strojevima i alatima, a i naučil sam se prilagođavati strojeve svojim minimalističkim potrebama.
opet, čemu samogradnja? samogradnja je potrebna da bi se čovjek naučil cjeniti ono kaj ima i da bi mogel težiti nečem boljemu. jer, ako se dobro kupi, kak znati da je nekaj bolje od toga?
no, dosta mojeg baljezganja, nadam se da nisam previše zamaral čitatelje i nadam se povećanom broju postova u ovoj rubrici.
pozdav svim modelarima i onima koji se tako osjećaju.
Robi